IVONA DONCEVIC

Buenos Aires. Urmla je Ivona Dončević. Iako je već davno otišla iz Argentine, Ivona je ostavila snažnu i neizbrisivu nazočnost među nama, Hrvatima Argentine.  Ona je bila veoma značajna pripadnica onog naraštaja koji smo mi, tada mladi, zvali ¨Bleiburška generacija¨ Hrvata, što je za nas značilo plemeniti, vijerni, snažni, istovremeno borci i obrazovani lijudi, uvijek spremni pomoći i pružiti ruku bilo komu.

Ivona Maixner Dončević rodila se  20 prosinca 1917. u Zagrebu. Njen otac Dr. Ivan Maixner bio je liječnik, a majka joj je bila Irma Blum. Ivona se školovala  u rodnom gradu, a diplomirala je pravo na Zagrebačom sveučilištu 1940. te u Rimu 1947. godine. No prije toga, god. 1939. diplomirala je iz novinarstva na Faculté de Sciences Sociales u Parizu.

Kao petnaestogodišnjakinja sudjelovala je u nekim organizacijama, kao u Pododboru Matice Hrvatske u srednjoj školi, kojemu je bila predsejdnica god. 1937/38. a kasnije aktivno sudjeluje u Udruženju hrvatskih sveučilištaraca, zatim u Klubu studenata prava te u Ustaškoj mladeži, a kasnije u uspostavi Neovisne Hrvatske Države. Surađivala je u glasilima, kao: Hrvatska smotra, Omladina,  Hrvatska žena, Hrvatski narod, Nova Hrvatska, Plava revija i Novo pokoljenje.

 U svibnju 1945. napustila je Hrvatsku i našla se u Austriji, odakle zamalo nije bila izručena komunističkoj Jugoslaviji. Ipak je stigla u Italiju i provela neko vrijeme u izbjegličkim logorima Fermo i Bagnoli.

U Argentinu je stigla 1947. i odmah se uključila u kulturni i društveni život hrvatskih izbjeglica u Buenos Airesu. God. 1966. otišla je  obitelji iz Argentine u Saveznu Republiku Njemačku, gdje se zaposlila u radu s hrvatskim izbjeglicama  u Hrvatskom Caritasu kao tumač te kao socijalna radnica. Surađivala je s više novina i revija.

Godine 1976. osnovla je "Kroatische Berichte" na nijemačkom i za tu je vrijednu i zanimljivu reviju pisala uvijek kroz 64 broja. U isto je vrijeme objavljviala zanimljive tekstove za Hrvate izvan Domovine u novinama i revijama kao: Hrvatska revija, Hrvatsko misao, Nova Hrvatska, Republika Hrvatska, Hrvatski vjesnik, Studia Croatica i dr. Skupa s mužem Zorislavom Dončevićem i  sinom Darijom živjela je u Koblenzu, gdje je umrla 5. kolovoza 2014. godine.

Veoma će nedostajatie ta draga, inteligentna i radina  osoba, žena, prijateljica i intelektualka,  ne samo svojoj užoj obitelji nego i svim Hrvatima kao svojoj široj rodbini.

HRVATSKO-HISPANSKO DRUŠTVO & KNJIŽNICA I ČITAONICA BOGDANA OGRIZOVIĆA imaju čast pozvati Vas na predavanje u okviru tribine „KULTURA SUSRETA“:

CARMEN VERLICHAK VRLJICAK

hrvatska spisateljica iz Argentine

i autorica knjige „Hrvati u Argentini“

moderator: TOMICA BAJSIĆ

tribina će se održati u utorak, 14. listopada 2014., u 18.00 sati u prostorijama Knjižnice i čitaonice Bogdana Ogrizovića, Preradovićeva 5, u Zagrebu. VESELIMO SE VAŠEM DOLASKU!

VIŠE O GOŠĆI: Carmen Vrljičak je dijete hrvatskih iseljenika, rođena u Madridu, a odgojena u Argentini. Nositeljica je nagrade Academic koju je dodijelio Instituto Museo General Belgrano iz Buenos Airesa i autorica niz uspješnih knjiga u Argentini. „Hrvati u Argentini“ sastavni je dio predmeta sociologije na Narodnom sveučilištu u Buenos Airesu. Knjiga "El cardenal Stepinac" prva je knjiga o blaženom kardinalu Stepincu objavljena na španjolskome jeziku. Carmen Vrljičak školovala se u Buenos Airesu, gdje je diplomirala književnost i jezikoslovlje te magistrirala na radu o Thomasu Mannu. Bila je sveučilišna profesorica latinskoga jezika, suvremene kulture i španjolske književnosti, a kao novinar surađuje s dnevnikom "La Nacion", us ostale medije.

EN EL NOMBRE DE TITO

En pocos días comienza en Münich el juicio a Zdravko Mustač y Josip Perković - jefes del servicio secreto yugoslavo-  acusados por el homicidio del emigrante croata Stjepan Dureković, ocurrido en julio de 1983. Ciertamente se espera con enorme interés lo que surja de allí. Por lo pronto, ´más de cien periodistas tienen ya reservados lugares en la sala del juicio. La expectativa reside en cuánto más se revelará sobre  otros asesinatos de perpetrados durante la dictadura yugoslava entre la diáspora croata. Perković, desde la prisión,  amenazó con revelar quiénes entre los que hoy están en la política fueron miembros de la UDBA (el servicio secreto yugoslavo).  Se supone que aparecerán los nombres de los organizadores del asesinato de Bruno Bušić en París, un caso muy sonado. Algo similar habia dicho Perković ante las cámaras alemanas que estos dias exhiben el documental “Asesinatos en el nombre de Tito”,  basado en entrevistas dadas por ex jefe UDBA cuando aun estaba en libertad.
Amenazas al margen, estas revelaciones difícilmente ayuden a Perković  frente al tribunal. El agente, que perteneció a la UDBA desde los años 70, nunca utilizó hasta ahora „aquello que sabe“.No hay dudas que  esas revelaciones traerían una tormenta en Croacia cuyas dimensiones dependen de cuán creíble resulte lo revelado.
Hasta donde se sabe, la dictadura yugoslava asesinó a unos 80 emigrantes croatas,  estos asesinatos fueron precisamente la principal función de la UDBA. Sin embargo no fue ni será  fácil seguir las huellas de ello, porque muchos archivos fueron destruidos. Recordamos que en la Argentina hubo asesinatos  cometidos por la UDBA y las memorias de las víctimas también esperan justicia.

Carmen Verlichak